Uz rizik da me proglase za intelektualnog snoba u ovom vremenu u kome se na sve nematerijalno gleda sa nipodaštavanjem i u svemu traži pozadinski motiv – meni je čitanje u nekoliko navrata spasilo život. Znam kako to zvuči, ali ja ne umem bolje da objasnim svoj osećaj u datim situacijama osim tom sintagmom „spašavanje života“.

Prvi put kao devojčici koja je promenila državu, grad, ulicu, zgradu i školu. Devojčici koja je u novoj ulici otkrila malu mesnu biblioteku iz koje je na gotovo dnevnoj bazi podizala knjige i zahvaljujući njima uspevala da se izmesti iz stvarnosti u svet „Pet prijatelja“ i njihovih pustolovina diljem Velike Britanije. Zahvaljujući toj maloj biblioteci transfer u novu školu i novi život je bio koliko-toliko anesteziran i sve dok nisam stekla nove prijatelje u novoj sredini-imala sam one fiktivne koji su putem štampanih stranica bili gotovo opipljivi i ponekad zaista odlični sagovornici. 🙂

Drugi put kada mi je čitanje „spasilo život“ je bio još traumatičniji-smrt člana porodice za kog sam bila izrazito vezana. Tad sam već bila starija te je i literatura bila ozbiljnija, a knjige su bile sredstvo pomoću kog sam shvatila da u svom iskustvu nisam usamljena i da postoji mnogo gorih situacija koje su ljudi preživeli ma koliko im se na mahove činilo da neće. I još su posle smogli snage i da pišu o svom bolu i putu ka isceljenju.

12.03.2017.-3

Treći put kad su me knjige spasile i dalje traje. Otvoreni svesni prelom načina dotadašnjeg bivstvovanja i trud da se životu doda novi smisao sa sobom nosi silna preispitivanja, sumnje i padove-ali ako vas na dnu svake potencijalne „rupe u duši“ sačeka dobra knjiga (ili bar neka zabavno loša) onda se i uspentrate nazad na površinu mnogo brže i lakše.

Zbog svega navedenog, knjige su moj omiljeni poklon-bilo da ih dobijam ili poklanjam. I svaku knjigu čuvam brižljivo, sa sve štreberskim upisanim svojim imenom i prezimenom na prvoj strani. Čak i onda kada sam ubeđena da je nikada više neću ponovo čitati. Jer nije slučajno Ciceron još onomad rekao: „Napraviti biblioteku u kući znači podariti joj dušu.“

Zato je moja preporuka Ušće Shopping Center i Vulkan u kome sigurno možete pronaći naslov za svoju dušu.

9
Pročitajte ostale tekstove ovog autora