Sedim tako, sa drugaricom koja se udaje (tek) po drugi put i po instagramu maštamo, razgledamo venčanice i uzdišemo. To su oni trenuci zbog kojih bi se romantične žene udavale svakih par godina: naivne- uvek za istog čoveka, a one sa kraćim fitiljem – uvek za mlađeg (po principu, nikad ne leži u postelju sa muškarcem koji ima više problema od tebe). Zadršku u našem odabiru predstavlja to što je najnoviji mladoženja, istančanog ukusa (opšte uvreženo mišljenje) zamolio svoju buduću, životnu saputnicu, da venčanica bude svedena i elegantna! Moja drugarica se može podvesti pod mnoge kategorije: pametna, samostalna, duhovita, markantna… ali nikako pod svedena i elegantna. Najbolji (instagram) prijatelji  su joj kreatori dugačkih, drapiranih haljina sa crvenih tepiha belosvetskih filmskih festivala. Njena, estetskim-magovima-ne-dirnuta pojava lepo može da ponese i svedene i elegantne haljine, ali njen temperament se ne da obuzdati. Ona voli rasošne, ženstvene, jednom-u-životu (ili u par navrata) haljine sa korsetom i krinolinskom suknjom. I tačka. Za mene, ali ne i za nju.

Zlatara Andrejevic Usce

Došla sam do zaključka da se u ovim godinama zaista nikada ne bih udavala ( i da imam kvalitetnog kandidata), ili bih se najradije udala za svoj klon. Evo nekoliko činjenica u prilog tom razmišljanju:

Moja venčanica bi bila najluđa moguća, boje zrelog žita, sa pregršt asimetričnih nabora od organdina i tila i naravno sa korsetom. Nikako svedena i elegantna. A moj klon bi bio oduševljen i ponosan na moj izbor.

Dala bih „Travel House“ agenciji jasan zahtev za organizaciju svadbenog putovanja. Samo more, plaža, riba, papaja, vrele noći u sobi bez interneta. Moj klon se niikad ne bi žalio na tropsku klimu. Kao i ja, obožavao bi sunce, sate provedene u moru i u postelji.

Bili bismo fenomenalni sagovornici. Na sve bi imao prave odgovore i nikada se ne bi čula rečenica „Je l’ ti to meni kažeš“!

Vodili bismo ljubav u vreme kada to oboje želimo, a ne kada se može.

Sa obostranim zadovoljstvom bismo išli u šoping – od „Aldo“ do „Fratelli e Amici” obuće! Nikad mi ne bi prigovarao da imam previše cipela (one su odlična investicija, jer se bez cipela, iz kuće, ne izlazi!)

Kod kuće bi bio potpuni sklad – moj klon nikad ne bi vikao iz druge sobe, lupao vratima, bacao čarape van korpe za veš ili poručivao picu u 9 uveče.

Aldo cipele Usce

Reći ćete da je to egoistično razmišljanje? Možda, ali šta je loše u pozitivnom egoizmu? Zaista srećna i uspešna žena i treba da voli sebe. Takva žena nema vremena da se bavi svojim mužem, ona se bavi sobom. Zato se takvom ženom bave i njen i drugi muževi. Izborite se za svoje „ja“ i ne pravite stalne kompromise zbog kojih će vam biti teško, koji će vam narušiti mir i oduzimati energiju. Udajte se sutra za koga god želite – samo nemojte posle da kukate, ako izgubite sebe! Izvijte se u struku, podignite glavu i sa srećom zgazite na ludi kamen u vašoj najlepšoj haljini i obući!

20
Pročitajte ostale tekstove ovog autora