Kao i po pitanju svega ostalog što čovek tokom svog veka iskusi i doživi, tako se ni u slučaju najvažnijeg dana u životu svake žene ne može naslutiti ono što taj dan zapravo nosi. U susret tom dugoočekivanom, pretposlednjem martovskom danu, Aca i ja obavljali smo poslednje pripreme za dolazak našeg mališana na svet. Posle celodnevne jurnjave, u Ušće Shopping Centru odgledali smo film, a potom sebi dali oduška i malo se zasladili u Vapianu. Pirkao je blagi vetrić, dok smo nas dvoje sedeli pod vedrim, zvezdama posutim nebom, nagađajući kakvo će naše zlato biti i na koga li će ličiti. Neverovatan je taj osećaj kada znate da vas samo dani, sati dele od susreta sa tim malim bićem koje je već osvojilo vaša srca. I koliko god da sam sebi rekla da ću biti krajnje racionalna po pitanju kupovine za našeg bebca, jednostavno je nemoguće odoleti. Njegov deo ormana bio je već dupke pun i taman kad sam pomislila kako smo sve pribavili, u Vulkanu videh neodoljive radosnice u izdanju „Vulkančića“: Dnevnik jedne bebe, Bebine prve uspomene, Bebin album i niz drugih knjižica u koje ne možete a da se ne zaljubite i kojima sam se neizmerno obradovala, maštajući o svim tim lepim trenucima koji nam predstoje.

Slika blog 1

Kada je osvanuo taj dan, sa nestrpljenjem smo čekali  da prođe podne i polako se zaputimo ka porodilištu. Zakazani carski rez protekao je baš kako treba i kroz neko vreme do mog supruga i članova porodice stigle su i prve fotografije malog Lazara. Posle četiri burna i emocijama ispunjena dana, iz porodilišta sam kući ponela najveću dragocenost u svom životu, svog sina. Ponela sam i nova poznanstva, neka nova iskustva, a ostavila stomačić. Kada posmatram Lazara, pomislim koliko je neverovatno što sam to divno biće nosila u svom stomaku devet meseci. Posmatrajući sebe i sve one divne žene i novopečene majke kojima sam bila okružena u porodilištu, još jednom sam se uverila koliko smo zapravo jake, pune ljubavi, kako zapravo do tog trenutka nismo ni svesne onoga što jesmo i što možemo da pružimo.

Slika blog 3

Od samog početka trudnoće pa i sada, naslušala sam se raznoraznih priča i pričica, iskustava, dobrih i loših primera, svega i svačega. Nastojala sam da ne obraćam pažnju na sve to i da pustim da mi „na jedno uvo uđe, a na drugo izađe“, jer svako od nas je priča za sebe. Činjenica je da nije lako, ali nije ni toliko teško. Činjenica je i to da u sadašnjem trenutku mnoge žene rade gotovo do pred porođaj i da se sve brže vraćaju poslu. Neprospavane noći, nove strepnje i neminovne promene koje nastupaju u vašem životu sastavni su deo majčinstva. Ne dozvolite da vas niko plaši, jer sve je to izvodljivo i što je najvažnije- vredi. Za buduće mame ipak imam jednu preporuku, a to je na svoju shopping listu obavezno uvrste brushaltere za dojenje, koji će im biti od ogromne pomoći. Izuzetno su komforni, praktični i lepi, a naćićete ih u Liscinoj radnji na prvom spratu Ušća.  A čim vaša beba sa vama krene u šetnje, na poslednjem spratu čeka vas i samo vaš, ušuškan kutak za dojenje. Iako mi sada imamo samo dve nedeljice, baš brzo rastemo i radujemo se svakom novom danu i svakoj novoj promenici.

1
Pročitajte ostale tekstove ovog autora